Alan Vots

Naime, suština naučnog poštenja jeste u tome da se ne pretvaraš da znaš ono što ne znaš, a suština naučnog metoda je da ne upotrebljavaš hipoteze koje ne možeš da proveriš.

Žudimo za razonodom – razgledanjem znamenitosti, zvucima, ushićenjima i uzbuđenjima kojih mora da se nagomila što više u najkraćem mogućem vremenu.
Da bismo održali taj „standard“, mahom smo spremni da trpimo živote koji se uglavnom sastoje iz obavljanja dosadnih poslova, na kojima zarađujemo sredstva kojima tražimo olakšanje od zamora u povremenim grozničavim i skupim zadovoljstvima. Ti trenuci bi trebalo da budu pravo življenje, prava svrha nužnog zlog rada. Ili zamišljamo kako je opravdanje za takav rad podizanje porodice koja će nastaviti da radi isto, da bi podigla novu porodicu... i tako ad infinitum.

Pošto je ionako sve uzaludno, hajde da se pretvaramo da nije.“

našem putovanju od jednog ništavila do drugog.

Ali život i njegove tajne ne možete razumeti dokle god pokušavate da ih ščepate. Zapravo, i ne možete da ih ščepate, baš kao što ne možete da odšetate s rekom u kofi.

pokušate da uhvatite tekuću vodu u kofu, jasno je da to ne razumete i uvek ćete biti razočarani, jer u kofi voda ne teče. Da biste „imali“ tekuću vodu, morate da je pustite i dozvolite joj da teče. Isto važi i za život i za Boga.

pošto je bio među retkim poslovnim ljudima koji nisu potpuno uvučeni u začarani krug zarađivanja novca da bi zaradili novac da zarade novac.

životnim standardom, koji silovito i složeno stimuliše čula, što ih čini sve manje osetljivim, pa im je zato potrebna sve žešća stimulacija. Žudimo za razonodom – razgledanjem znamenitosti, zvucima, ushićenjima i uzbuđenjima kojih mora da se nagomila što više u najkraćem mogućem vremenu.
Da bismo održali taj „standard“, mahom smo spremni da trpimo živote koji se uglavnom sastoje iz obavljanja dosadnih poslova, na kojima zarađujemo sredstva kojima tražimo olakšanje od zamora u povremenim grozničavim i skupim zadovoljstvima. Ti trenuci bi trebalo da budu pravo življenje, prava svrha nužnog zlog rada. Ili zamišljamo kako je opravdanje za takav rad podizanje porodice koja će nastaviti da radi isto, da bi podigla novu porodicu... i tako ad infinitum.
To nije izvrtanje. To je prosta stvarnost miliona života, tako široko rasprostranjena da i ne moramo da se zadržavamo na pojedinostima da bismo primetili anksioznost i osujećenost onih koji to trpe, ne znajući šta drugo da rade.

Česta greška uobičajenih verskih praksi jeste ta što mešaju simbol sa stvarnošću, što gledaju u prst koji pokazuje put, a onda taj prst stave u usta u potrazi za utehom umesto da ga slede

Ako želimo da doživimo snažna zadovoljstva, moramo biti spremni i za veliku patnju. Zadovoljstvo volimo, dok patnju mrzimo, ali izgleda da nije moguće imati ono prvo bez drugog