Bojan Bosiljčić

Koji to izraz zla treba izbegavati? Koji je to izraz dobra u ovoj pripoveci, na koji se treba ugledati? Ko je ovde zločinac, a ko junak? Svi su dobri i svi su zli! (…) Junak moje pripovetke, koga volim svom dušom svojom, koga sam se trudio da pokažem u svoj njegovoj lepoti, koji je bio, koji jest i koji će ostati divan – jest istina.

„Gradove u kojima su se ljudi, zagledani u sebe, s čuđenjem pitali gde su, nose i prekrivaju velovi velikih priča. Mitovi nastaju ne tamo gde to ljudi vole, nego gde se osećaju najnelagodnije. Naše bajke vraćaju nas mestima na kojima su nam srca mogla pući.“

Svi zajedno bili su impresionirani činjenicom da borave u prostoru gde su se davno presvlačile princeze, i pogađali u kojoj je fotelji sedela koja princeza. Salon su zvali po njima: Salon mrtvih princeza, fascinirani takođe sveopštom prolaznošću očitovanom u činjenici da celo to zdanje stoji a tih princeza već odavno nema