Endi Džouns

I u svakom slučaju, pitanje kako smo se upoznali nema praktičan značaj – ne pitamo kako je počela kiša, naprosto se divimo dugi.

„Samo se moli Bogu da ne budu dečaci. Veruj mi na reč; muška deca su ti jebena noćna mora. Je l’ te spičio nekad trogodišnjak nogom u jaja?“

„Ne od moje treće godine; nije.“

„E pa, mene jeste“, kazao je on. „Sedim na podu i ređam slagalicu od četiri dela, i Semi mi prilazi kao da će da me zagrli, i samo – tras! – skotić mi zvekne tilt iz sve snage posred belih bubrega.

ne pitamo kako je počela kiša, naprosto se divimo dugi

No namigivanje je namigivanje, i kad bih morao da označim samrtni čas mog seksualnog života, to bi bio taj tren.

Da ne znam da si tako uskih shvatanja, zakleo bih se da si na nečemu

Zato mi je bilo drago što Ajvi i ja ne sipamo te reči kao iz rukava, pretvarajući ih u banalnost u one večeri kada ih izgovorimo, a u oružje u one večeri kada ih prećutimo.

Ovo ti je kao da pokušavaš da uživaš u teletini na kongresu usranih vegana, znaš šta hoću da kažem.“

Tako te gledaju kad nešto hoće, kad nešto razbiju ili kad nešto zaborave