Dejvid Mičel

Na izmaku tridesetih... kosa boje vanile, bled ten, usne boje božolea, nebeski visoke jagodice. Vitka ispod teget zimskog kaputa.

Moć je sposobnost da se neko natera da uradi ono što inače ne bi, ili da ne uradi ono što inače bi.“

Moć je krek za naš ego i kiselina za našu dušu.

Moćnici mogu da sprovode pravdu, preuređuju Zemlju, pretvaraju bogate nacije u zgarišta i ruše nebodere, ali sama moć ne zna za moral.“

Moć se ruga svim svojim slavnim miljenicima dok leže na samrti.

„Svi jednog dana moramo da umremo. Kraj priče. U međuvremenu je neuporedivo privlačnije raditi nešto drugima nego pustiti da drugi nešto rade tebi.“

Naše umorne oči koje još traže, koje uvek traže, koje napeto traže nešto od života, ono što je, dok se očekuje, već nestalo – prošlo neopaženo, u uzdahu, u prosevu – zajedno s mladošću, sa snagom, sa zanosom iluzija.’“

Ljubav je anestezija koju daje Priroda da bi dobila bebe.“

Nikada se nisam zaljubio. I to je u redu. Daltonisti sasvim lepo žive iako ne razlikuju plavu od ljubičaste.

Ljubav međutim nije samo droga; ona je takođe i diler. Ljubav želi ljubav zauzvrat