Norman Dojdž

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

Mercenih se smeje dok priča o tome. „Da vam ispričam šta se dogodilo kada sam objavio da je mozak plastičan. Bio sam izložen neprijateljskom postupanju. Ne znam kako bih to drugačije nazvao. Ljudi su u prikazima pisali na primer: ’Bilo bi to zaista zanimljivo kada bi bilo istinito, ali to je nemoguće’ – kao da sam naprosto sve izmislio.“

Lokalizacionisti su mu se suprotstavili zbog toga što je tvrdio da mape mozga mogu da menjaju svoje granice i svoje funkcije čak i u zrelom starosnom dobu.