Momo Kapor

Jer ako niste ništa značajno učinili u svom veku, dovoljno je već i to da ste uspeli da živite u Beogradu

Onda kada nas život natera da iz kuće iznesemo poslednje stvari i stanemo iznad njih dotučeni, najzad spokojni što niže ne možemo pasti i što nam više niko ne može ništa!

Ako je zaista lepše na selu, zašto bi onda, kog đavla, svakog dana hiljade seljaka ostajalo zauvek u gradu? A ako je lepše u gradu, zašto onda svakog vikenda hiljade rođenih građana bezglavo beže u sela?

Pravila savremenog lepog ponašanja zabranjuju, naime, bilo kakve izlive nežnosti, koja se obično tumači kao otkrivanje slabih mesta potencijalnom protivniku.

Knjige su slične ženama: odmah se oseti kad nisu voljene i poštovane.

»Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!« govorio je kasnije profesor Mišel Babić za svoj susret sa Unom u jesen 1980.

mate pravo! Ko je rekao: čovek može da pije sa svakim, ali da jede — može samo sa prijateljima?

Slobode, dakle, uzimate onoliko koliko vam treba i plaćate onu cenu na koju ste spremni.

Evo, ја se više ni sa kim ne držim za ruke i potpuno sam se izgubio među drugim ljudima i ženama čije reči zvuče poput leda u čaši: izgubio sam svoj stari kartonski kofer sa nekim dragim stvarima i adresama koje bi mi možda pomogle da se setim ko sam i odakle dolazim.

Držite se za male oznojene dlanove, slepljene rastopljenim sladoledom od vanile, držite se za ruke da se ne izgubite u ovom ravnodušnom gradu, na ovom opasnom svetu, držite se za ruke i ne puštajte se što duže budete mogli!