Nije razmišljala o tome u šta se upušta. Otvorila je vrata i pošla za njim.

Devon je pogledala sat na zidu. Zaplakala je kad su sećanja navrla.

Mora da vidi Kera, da ga dodirne, da oseti njegove ruke oko sebe, da čuje kako joj šapuće na uvo da će sve biti u redu.

Koliko dugo će je ostaviti da čeka?

Dakle, Pepeljugo, jesi li pobegla na ostrvo Šel da nađeš srećan kraj?“

„Nisam“, odgovorila je šaljivo pa nastavila ozbiljnim glasom. „Srećan kraj postoji samo u bajkama. Moj dolazak ovamo bio je samo novo poglavlje. Kraj još nije napisan.“