Branislava Radević-Stojiljković

„Znaš, pre sam razmišljala o Dvanaest koraka i o tome kako sve ima veze s Bogom i time kako će nam On pomoći i spasiti naše duše i tako dalje. Ali zašto nekima od nas daje tako strašno bedan život dok drugima da sve?“

„Zato što ispaštamo naše grehe na zemlji pre odlaska u Njegovo slavno carstvo nebesko.“

„Hoćeš da kažeš da je bolje tamo gore nego ovde dole?“

„Da, gospoja, baš to“, odvratio je.

„Zašto se onda ne ubiješ i odmah ne odeš?“

„Oh, Elektra“, Majls se nasmejao. „Zato što moramo da obavimo posao ovde dole, šta god da je to što On traži od nas. A ako pogledaš u svoje srce i molitvom ga zamoliš za vođstvo, saznaćeš šta je to.

„O tome moraš ti da odlučiš, Elektra, moć je u tvojim rukama.

Stajala sam u agoniji neodlučnosti.

da sam dobro stigla.“
„Ne brinite zbog toga

nešto kao moja mama – imala je običaj da mi napravi toplu čokoladu

„Nema ’jednog dana’, srce. Jedino vreme koje imamo jeste sada, u ovom minutu, ili možda milisekundi…“

Život se može razumeti unazad, ali se mora živeti napred…

Život se može razumeti samo unazad, ali mora se živeti napred.

Moraš da uradiš sve što je potrebno da bi usrećila sebe i one koje voliš, jer se život završi dok trepneš okom.

odisala mirom kao parfemom