Karlos Ruis Safon

Šest godina kasnije, odsustvo moje majke bilo je za mene još uvek opsena, gromoglasna tišina koju još nisam bio naučio da ućutkam rečima.

„Ponekad je bolje staviti mozak u pogon i iscrpsti ga nego ostaviti ga na miru da počne da se dosađuje i živog te pojede.”

„Divljaka ništa ne plaši kao žena koja zna da čita, piše, misli, i pride pokazuje kolena

lenjost majka svih zala,

Moja omiljena Barselona uvek je bila ona oktobarska, kad joj duša krene u šetnju i čovek postane mudriji samo popivši sa izvora u Kanaletasu, koji se tokom tih dana, samim čudom, ne oseća ni na hlor

Pogledao sam je onako kako se gleda voz koji ti upravo beži

– Ono što je teško nije tek zaraditi novac – jadao se. – Teško je zaraditi ga radeći nešto čemu vredi posvetiti život

Vojni rok samo služi da se utvrdi procenat siledžija u popisu – mislio je on. – A to se otkrije tokom prve dve nedelje, nisu potrebne dve godine. Vojska, brak, crkva i banka: četiri jahača Apokalipse. Da, da, smejte se vi.

Zapitao sam se kako je moguće da čovek oseti da je neko tako dalek, a da, ipak, može da pročita svaki prevoj na njegovim usnama.

Najefikasniji način da se siromašni načine bezopasnim jeste da im se usadi želja da oponašaju bogate. To je otrov kojim kapitalizam zaslepljuje...