Herman Melvil

Kad se čovek dugo udalji od hrišćanstva i civilizacije, to ga neizbežno vrati u ono stanje u koje ga je Gospod Bog postavio, tj. vrati ga u ono stanje što se zove divljaštvo.

Opet: kao što duboka tišina koja samo naoko prethodi oluji i nju predskazuje, kao što je ona, možda, mnogo strašnija nego i sama bura, jer je tišina, u stvari, omotač i obvojnica bure i sadrži je u sebi kao što naizgled najnaivnija puška sadrži kobni barut, i zrno, i eksploziju, tako je i prijatno mirovanje konopca dok se nemo vijuga oko veslača dok ne bude pušten u stvarni rad – stvar koja povlači za sobom više pravoga užasa nego ma koji drugi prizor ovog opasnog posla.

Više volim da me ti ubiješ nego da mi neko drugi spase život.)