Jelena Bačić Alimpić

Ništa nije tako teško i oporo kao žaljenje za propuštenim prilikama.

„Ne maior poena quam culpa sit“, ili: „Neka kazna ne bude veća od krivice!“

Trenutak je jedini živ i opipljiv dokaz njenog postojanja i njene ljubavi. Kada bi samo mogla da ga zamrzne, pretvori u večnost, da ga spreči da priđe bliže bolu koji se, potpuno nepozvan, prikrada njenoj duši.

Zanesenost i zaljubljenost brzo prođu. Nakon toga se nižu godine odricanja, davanja i zanemarivanja. Nije žensko srce rođeno za to.

Bila si veliki smisao mog malog života, moja Ema.

I svugde si bila ti, sveprisutna, živa, sa onim širokim osmehom što je otkrivao lepe bele zube i pravio po dve jamice na svakom obrazu. Nikoga kao tebe nisam voleo, Ema. Čak ni konje

On radi po dvanaest sati dnevno, dok ona slaže salo oko struka kao što smo nekada slagali seno u plastove

Ne možeš se odupreti ljubavi kada te pozove, čak i ako znaš da je nož skriven ispod njenih perina. Ne možeš prestati da snevaš o onom kome si dao srce čak i kada ti glas sumnje uništi snove, kao što je severac onomad pustošio naše livade.

Nije isto kad je suša na zemlji i suša u čoveku.

Ono što ne možeš da promeniš, najlakše je da pustiš.