Ilja Leonard Fejfer

I to je lepo, ali nijedna velika ljubav koja zaslužuje to ime ne može biti bezbrižna. Bez straha od neuspeha ljubav je samo razbibriga ili opiranje usamljenosti. Čovek od toga ne može da postane bolji, a kamoli svet.

Dekoracije i komadi nameštaja iz međusobno udaljenih epoha zaprepašćeno su gledali jedni u druge

taloženje slučajnih sedimenata koji se ne mogu ukloniti

Njegov govor, koji je do nas dopirao preko prevodioca u porcijama veličine zalogaja, bio je, začuđujuće, oda starom kontinentu Evropi.

Prošlost ne može tako lako da se modernizuje prema današnjim bezbednosnim propisima a da se ne ošteti ili zameni, a kada je prošlost jedini izvor prihoda, to nije opcija.

Delimično se razgolitio od vrućine. Tamo gde je sa sebe svukao tamnozeleni pokrivač bršljana, bez srama je pokazivao svoje oker zidove. Plašio sam se da ga ne probudimo škripom drvenog doka pod našim stopalima.

Tako je, Petere, kao i obično, potpuno si u pravu, ali ne mogu da prekršim svoje obećanje, dato jednom na Trgu Svetog Marka, da pišem o Klio tek kad prestanem da pričam s njom, nadam se dakle da nikada neću pisati o njoj.

Ne postoji odredište bez jasnog polazišta kao ni budućnost bez čitljive verzije prošlosti.

Nakon nekoliko informativnih pitanja o poeziji i romanima, usmerio je razgovor na pojam empatije, koja je po njegovom mišljenju činila srž i najvredniji aspekt književnosti. Bio sam sklon da se u tome, s punim poštovanjem, složim s njim, i smatrao sam da mogu dodati da je taj pojam u složenom i izuzetno fragmentisanom društvu, koje sve više odlikuju individualizam i apsolutizacija ličnog interesa, ređi i vredniji nego ikad.

Pitao me je smatram li da individualizam predstavlja pretnju po društvenu koheziju i da li bi se moralo težiti obnovi nažalost prevaziđenog osećaja zajedništva. Odgovorio sam mu da se emancipacija pojedinca može smatrati sinonimom slobode i da nostalgija za starim grupnim vezama, kao što su porodica i nacionalna država, za cilj ima potiranje tih stečenih sloboda. Naglašavanje značaja zajednice klasičan je sastojak retoričkog repertoara svakog diktatora. Individualne slobode, što se mene tiče, nisu problem već postignuće modernog zapadnog društva, dok se stvarni problem može lokalizovati u esencijalnim vrednostima – nepravedno predstavljenim kao sloboda – svetske religije neoliberalizma, koji sebičnost smatra vrlinom, a altruizam slabošću.

I to je lepo, ali nijedna velika ljubav koja zaslužuje to ime ne može biti bezbrižna. Bez straha od neuspeha ljubav je samo razbibriga ili opiranje usamljenosti. Čovek od toga ne može da postane bolji, a kamoli svet.