Nele Karajlić

Ime mu je starinsko, ali pogledaj ga samo kako je mlad, snažan i lep kao slika. Kao da nije iz Prahova, gde su ljudi pogrbljeni od krpljenja ribarskih mreža, lica izboranih od sunca i vetra, krezubi od nemaštine.

Beograd uđe u novo proleće. Ovoga puta mirno i blago. Grad se umi martovskim kišama, pa kad ga sunce, početkom aprila, okupa svojom nevinošću i čistotom, on zasja kao biser izgubljen na obalama dveju reka. Retko šta može da se meri po vedrini i razdraganosti sa aprilom u Beogradu.

Voleo ih je beskrajno, naročito majku, ali zajedno sa tom ljubavlju, kao i kod svakoga deteta, raslo je i osećanje teskobe, koju je priroda usadila u svako živo biće, bodreći ga time da se odvoji od gnezda u kojem se rodio.