U njoj su živeli i umetnik i preduzetnik, i mir i gnev, i snaga i apatija, i dobrota i zlo, i na kraju krajeva, i žena i muškarac.

kad čovek nešto ne shvata, on to nazove ili nemogućim ili ludim

„Rodiš se, pa umreš? I to između je život? Ništa više?“

„Pa šta hoćeš više?“

„Ne znam. Ja sam mislio da je to nešto više. A zašto u Beogradu? U toj… Solunskoj?“

„Tako ti je zapisano! Čovek ne odlučuje ni gde će se roditi, ni kad će se roditi. Ne odlučuje ni kad će umreti. Ha-ha-ha.“

„Pa to znači da čovek ne odlučuje ništa!?“

„Ništa! Živi u neznanju! Gluv, slep, nem, ali upravo zbog toga život je lep!“