Edvard Krejg

„Malo ljudi razmišlja, a ipak svako ima svoje mišljenje.“

Šta god da radite, nemojte da se navučete na onu najnemarniju, samozadovoljnu izreku da „svako ima pravo na sopstveno mišljenje“. Sticanje prava nije tako jednostavno. Umesto toga, imajte na umu ironičnu misao Džordža Barklija (1685–1753): „Malo ljudi razmišlja, a ipak svako ima svoje mišljenje.“ Ako je to istina, prava šteta, jer, razmišljanje je zabavno.

Propadanje, kvarenje i raspadanje prirode jesu događaji koji tolike analogije čine verovatnim da svaka pojava za koju se čini da naginje toj katastrofi dolazi u domet ljudskog svedočanstva ako su ta svedočanstva mnogobrojna i jednoobrazna.“

(Sličnu podelu nalazimo u istoriji budizma: da li je najviši ideal lično postizanje nirvane ili je to pak dovođenje svih ljudi do nirvane, uključujući tu i sebe?) „Nek svako teži da se oslobodi bola i nemira“, kažu epikurejci. A lako su mogli da dodaju i sledeće: „Pomažući drugima da to postignu, najverovatnije i sebi pomažete – i, ako je tako, pomažite im.“ Nasuprot tome, za Mila je glavni cilj, u celini uzev, bio postizanje sreće. Stoga je sreća svake osobe isto toliko vaš cilj koliko je to i vaša sreća, a sreća jedne osobe podjednako je vredna koliko i sreća svih ostalih.

Ta razmišljanja jesu glavni vid vrline integriteta, vernosti sebi. Integritet znači celina, jedinstvo.

ma koliko se iskreno pridržavali nekog načela u prošlosti, ta činjenica sama po sebi ne daje nam nijedan razlog – ako Milovo stanovište shvatimo ozbiljno i doslovno – da ga se sad ponovo pridržavamo. Ako nas je u prošlosti to što smo se pridržavali nekog načela dosledno vodilo ka dobrim ishodima (merenim u kategorijama sreće), onda nam ta činjenica daje bar neki razlog da mislimo da će ponovo biti tako – što jeste razlog da to načelo sledimo i sada. Ali to što se pridržavamo tog načela, koliko god to iskreno činili, koliko god da je ono postalo deo naše ličnosti, nije razlog. Kritičari utilitarizma dovode u pitanje to da li zaista možemo da živimo shodno takvom načinu razmišljanja.

Racionalnost je ono što imate ako posedujete određenu sposobnost za rasuđivanje: sposobnost da shvatite, ako su date određene istine, šta još najverovatnije jeste istina ako one jesu. Možda (mada vam je za to potrebno nešto više racionalnosti) i da razumete koliko najverovatnije. To je ona osobina uma o kojoj je Hjum govorio kada je u eseju O čudima rekao da mudar čovek usklađuje svoje verovanje s dokazom.

pomaže ako smo sigurni u to da su naša verovanja istinita, jer tad ne oklevamo, nego krećemo da delamo na osnovu njih.

Ako je ta Nagasenina tvrdnja istinita, niko nikada ništa ne čini, ispravno ili pogrešno, niko ništa ne postiže, nikad ni zbog čega ne pati. Ne postoji ubistvo, jer nema osobe koja umire.

A glavni uzrok patnje je prenaglašavanje važnosti sopstva, njegovih potreba i ciljeva: „kačenje za sebe“, kako kažu budisti.