Meri Šeli

uzdiže do neba; ništa u toj meri ne doprinosi smirenju duha kao postojan cilj – tačka u koju duša može da upre svoje intelektualno oko.

ništa u toj meri ne doprinosi smirenju duha kao postojan cilj – tačka u koju duša može da upre svoje intelektualno oko.

Ti si vaspitana i obrazovana pomoću knjiga, povučena od sveta, pa te je zato teško zadovoljiti;

Zašto se čovek hvali osećanjima koja ga uzdižu iznad životinje? To ga čini samo još nesavršenijim bićem. Kad bi se naši impulsi svodili samo na glad, žeđ i požudu, bili bismo gotovo slobodni; ali nas uzbuđuje svaki vetar koji dune, kao i slučajna reč ili prizor koji ta reč izražava.

kako je mnogo srećniji čovek koji veruje da je njegovo polje rada ceo svet nego onaj koji teži da postane veći nego što to dopušta njegova priroda.

Ništa ne pada tako teško čovekovoj duši kao velika i nagla promena

Sećaj me se s ljubavlju ako nikad više ne dobiješ vesti od mene.

Viktore, kad laž može toliko da liči na istinu, ko može verovati u sigurnu sreću?

, još veće zadovoljstvo pružalo mi je podizanje kula u vazduhu i puštanje na volju snovima na javi, za čim je sledio tok misli čiji predmet je bilo stvaranje niza izmišljenih događaja. Moji snovi bili su istovremeno fantastičniji i dopadljiviji od onoga što sam pisala. Kao pisac bila sam puki podražavalac – radije sam činila ono što i drugi nego što sam iznosila sopstvene misli. Moje pisanje bilo je namenjeno barem još jednom oku – drugu i prijatelju moga detinjstva; ali moji snovi pripadali su samo meni. Nikome nisam morala da polažem račune za njih. Oni su predstavljali moje utočište kada sam bila uznemirena i najdraže zadovoljstvo kada sam bila dokona

Nisam mogla ni da zamislim da će romantične patnje ili divni događaji bilo kada postati moja sudbina, ali ja nisam bila ograničena samo na svoj identitet i mogla sam da provodim sate sa stvorenjima koja su mi u to vreme bila mnogo interesantnija od mojih osećanja