Štefani Štal

Osećaj sopstvene vrednosti je epicentar naše psihe; iz njega se napajaju psihički resursi, ali i različiti problemi ako je ovaj osećaj narušen.

Svako čezne za mestom gde može da se opusti i gde sme u potpunosti da bude ono što jeste.

Suštinski deo vaspitanja leži u tome da se deca nauče odgovarajućem odnosu prema osećanju prijatnosti i neprijatnosti.

teški ljudi imaju veoma povređeno dete senke.

Lenjost je jedan od najvećih otpora koje treba da prevaziđemo kada se radi o tome da svom životu damo odgovarajući oblik i da uvedemo promene.

Oni imaju problema s osećajem sopstvene vrednosti, neprestano sumnjaju da li ih sagovornik, partner, šef, ili novi poznanik, zaista voli i da li su dobrodošli. Sami sebe ne vole baš naročito, osećaju mnogo nesigurnosti i imaju teškoće u vezama. Ne mogu da razviju prapoverenje i stoga imaju slab unutrašnji oslonac.

S ljubavlju je u životu uvek tako: ako mogu da volim samo ono što je savršeno, to i nije prava ljubav.

savršenih roditelja i savršenog detinjstva nema

Pošto Mihail ne spoznaje vezu između svojih povreda u ranom detinjstvu i svog besa, on sebe opaža kao žrtvu Sabinine „ravnodušnosti i nepoštovanja“. Ona se time u njegovim očima pretvara u prestupnika, i tako kreće svađa. A to je samo jedan ljubavni par koji se međusobno gloži. U drugim, daleko ozbiljnijim slučajevima imamo državnike i državnice koji zbog nedovoljne samospoznaje i promišljanja o sebi, i svoje težnje za moći koja odatle proizilazi, mogu da povuku u propast cele narode.

Četiri osnovne psihičke potrebe jesu:

• potreba za vezivanjem i povezivanjem,

• potreba za autonomijom i kontrolom,

• potreba za prijatnošću, to jest izbegavanje neprijatnosti,

• potreba za jačanjem sopstvene vrednosti, tj. za priznanjem.