Džejms Nestor

ronalaženje najboljeg pulsa za vežbanje je lako: oduzmite svoje godine od 180. Rezultat je maksimum koji vaše telo može da podnese da bi ostalo u aerobnom stanju.

Pronalaženje najboljeg pulsa za vežbanje je lako: oduzmite svoje godine od 180. Rezultat

Pokazalo se da umerene vežbe, kao što su šetnja i vožnja bicikla, proširuju pluća do 15%.

Otromboljena koža, kesaste i izdubljene oči, kao i opušteni obrazi, posledica su nestajanja kostiju i toga što tkivo onda nema kud nego nadole.

Evo informacija: praktikovati Hofov metod disanja, početi pronalaženjem nekog mirnog mesta i ležanjem na leđima s jastukom pod glavom. Opustite ramena, grudi i noge. Veoma duboko udahnite u centar stomaka i izdahnite jednako brzo. Udišite tako 30 puta. Ako je to moguće, dišite kroz nos; ako imate osećaj da vam je nos zapušen, pokušajte s napućenim usnama. Svaki dah treba da izgleda kao talas, sa udisajem koji širi stomak, a onda i grudi. Trebalo bi da izdišete vazduh istim redom.

Posle 30 ponavljanja, prirodno izdahnite, ostavljajući oko četvrtine vazduha u plućima, a zatim zadržite dah što duže. Kada

dostignete limit zadržavanja daha, udahnite što dublje i zadržite dah 15 sekundi. Veoma nežno, pomerajte taj sveži dah oko grudi i ka ramenima, a zatim izdahnite i počnite opet da intenzivno dišete. Ponovite isti obrazac u tri ili četiri kruga i dodajte malo izlaganja hladnoći (hladan tuš, kupanje u ledu, pravljenje anđela u snegu golim telom) nekoliko puta nedeljno.

usredsredio i uspostavio ravnotežu tela i duha, sledio sam tehniku nazvanu surja beda pranajama, koja podrazumeva jedno udisanje na desnu nozdrvu, a zatim izdisanje na levu, uz nekoliko ponavljanja.
Te vežbice

Pre obeda i u svakom drugom trenutku u kojem sam želeo da se opustim, promenio bih strane, ponavljajući istu vežbu sa otvorenom levom nozdrvom. Da bih se

Martin me je zamolila da počnem da iznova brojim od jedan do deset sa svakim izdahom. „1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10; 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 – a onda nastavi da ponavljaš“, rekla je. Na kraju izdisaja, kada sam toliko ostajao bez daha da više nisam mogao da govorim, trebalo je da nastavim da brojim, ali da to činim tiho, dopuštajući svom glasu da padne u „podšapat“.

brnuo sam nekoliko tura, brojeći brzo i glasno, a zatim tiho mrmljajući brojeve. Na kraju svakog daha, osećao sam se kao da su mi grudi umotane u plastiku i kao da su mi stomačni mišići prošli kroz surove vežbe. „Nastavi!“, rekla je Martin.
Zamor od vežbi s brojanjem ekvivalentan je naporu kroz koji pluća prolaze tokom fizičkog iscrpljivanja. To je ono što je ove vežbe učinilo toliko delotvornim za Stouove pacijente koji su bili vezani za krevet. Poenta je bila u tome da se dijafragma navikne na ovaj širi opseg, tako da duboko i lako disanje postane