Zulfa Katuh

„Kako ono kaže izreka? ’S dobrim delima požuri.’“

„Neću im dati da poseduju moje strahove.“

Čula je priče o Sirijcima koji su našli sigurno utočište u Nemačkoj.

Sunce već neko vreme polako kravi ostatke zime, ali hladnoća je još tu. Proleće, simbol novog života, ne doseže do izmoždene Sirije. A ponajmanje stiže do mog grada Homsa. Jad i beda moćno caruju u mrtvim, teškim granama i gomilama šuta, sputavani samo nadom u ljudskim srcima.

„Borićemo se dok smo još ovde, Selima, zato što je ovo naša zemlja. Ovo je zemlja tvog oca, a pre toga je bila zemlja njegovog oca. Tvoja istorija je usađena u ovo tle. Nijedna zemlja na svetu neće te voleti kao tvoja domovina.“

Ljubav prema domovini jeste srž naših kostiju.

kostiju. To se kaže i u našoj državnoj himni, koju smo pevali svakog jutra počev od prvog dana škole.

Ljubav prema domovini jeste srž naših kostiju. To se kaže i u našoj državnoj himni, koju smo pevali svakog jutra počev od prvog dana škole.

Niko se neće otisnuti trošnim brodom na more ukoliko postoji neki drugi izbor.

Znala sam da smo pedeset godina živeli u strahu, ne verujući nikome, s buntovnim mislima u duši. Država nam je sve oduzela, lišila nas slobode, počinila genocid u Hami. Pokušavali su da nam slome duh, pokušavali mučenjem da usade strah u nas, ali mi smo preživeli. Država je bila otvorena rana iz koje su poput krvi oticali naši resursi, na korist njih samih, pohlepnih i podmitljivih, a ipak