Hane Eštavik

o da su mi misli bile obavijene žilama i opnama, nisam mogla da doprem do njih. Ko

Nisam znala šta da kažem, glava mi je bila prazna. Uplašilo me je što je toliko prazna, trebalo bi da više razmišljam, pomislila sam, trebalo bi da mislim na nešto. I

Uplašilo me je što je toliko prazna, trebalo bi da više razmišljam, pomislila sam, trebalo bi da mislim na nešto.

teoriju atribucije: čovek se plaši ili ne plaši u zavisnosti od toga kako je protumačio situaciju. Pedesetih je izvršen eksperiment koji je trebalo da potvrdi stav da misao upravlja osećanjima, da čovek misli pre nego što oseća, da je vođen mislima. Bio je to deo optimizma pedesetih, jer ako misli upravljaju svime, onda se sve može promeniti činom volje. O tome se radi u psihologiji, smisao moderne psihologije je samoindoktrinacija, mislima treba da ubedim sebe da je svet bolji nego što ga doživljavam

teoriju atribucije: čovek se plaši ili ne plaši u zavisnosti od toga kako je protumačio situaciju. Pedesetih je izvršen eksperiment koji je trebalo da potvrdi stav da misao upravlja osećanjima, da čovek misli pre nego što oseća, da je vođen mislima. Bio je to deo optimizma pedesetih, jer ako misli upravljaju svime, onda se sve može promeniti činom volje. O tome se radi u psihologiji, smisao moderne psihologije je samoindoktrinacija, mislima treba da ubedim sebe da je svet bolji nego

Zašto čoveka toliko košta da se održava u životu? Uvek zavisi od nekog, živi u opticaju, novac mora odnekud da dođe, uvek će biti nekog ko daje novac i ruke koja se pruža da ga primi