Marko Aurelije

istinska mudrost podrazumeva mirenje sa onim što nije u našoj moći da promenimo. Nešto drugačije rečeno, istinska mudrost, po stoicima, sastoji se u tome da čovek, pošto već ne može da utiče na svet oko sebe, to treba da prihvati vladajući sobom, hrabro i pravedno.

smrt nije ono čega čovek treba da se plaši, već se mora plašiti da nikad nije počeo da živi

Ne treba stalno misliti na to da je život iz dana u dan sve kraći i da nam od njega preostaje sve manji deo, nego bi se moralo razmišljati i o tome kako nikad nije sigurno da li će i onaj koji duže poživi moći za sve vreme sačuvati svoju sposobnost mišljenja, tako da ona bude dovoljna da shvati i ispituje stvari koje se odnose na spoznanje božjih i ljudskih dela. Jer sposobnost disanja i varenja, stvaranje predstava i delovanje nagona ne prestaju zajedno sa gubljenjem sposobnosti za rasuđivanje. Naprotiv, prvo se ugasi čovekova sposobnost da raspolaže samim sobom, da bude svestan zahteva koje mu nalažu dužnosti, da kritički razmišlja o stvarima koje se u njemu zbivaju, da mu bude jasno baš to: je li već došlo vreme da pođe sa ovoga sveta, i druge stvari te vrste koje nesumnjivo iziskuju izvežbano razmišljanje. Zato je potrebno da požurimo, ne samo zato što smo sve bliže smrti, nego i zbog toga što ćemo vrlo brzo izgubiti sposobnost da stvari shvatamo i razumemo.