„Ja neću nikad da imam decu”, Tara je osetila začuđen Jovanin pogled, pa je brzo dodala: „Roditelji uvek nešto zabrljaju. Ne bih volela da moje dete pati zbog mene.”

Kad je pre pola sata čula Draganin glasna interfonu, srce je htelo da joj iskoči od radosti. Ipak nije sama na svetu. I o njoj neko brine. I ona je za nekoga važna. Nije ni čudo što se tako obradovala. Već duže vreme osećala se veoma usamljenom i zaboravljenom od svih.

Bolje kraj sa bolom, nego bol bez kraja