Amos Oz

„Kada je neko nepoverljiv, kada neko uvek polazi od toga da ga svi lažu, kada neko ceo svoj život shvata kao neprekidnu trku u cikcak u nastojanju da izbegne zamke …

Kada se neko danonoćno pazi ljudi, neprekidno razmišlja o tome kako da izbegne napade, spreči intrige i zametne lukavstvo da bi izdaleka uočio zamku koja mu je podmetnuta – neminovno biva oštećen. To su stvari koje sprečavaju čoveka da živi.

Ogoljena smokva ga je podsećala na onu u Novom zavetu, iz Jevanđelja po Marku, koju je Isus ugledao kada se vraćao iz Vitanije i uzalud među njenim lišćem tražio plod da ga pojede, a kad nije ništa našao, on u besu prokle drvo, te ono smesta usahnu i uginu. Ipak, Isus je tačno znao da nijedna smokva ne može dati plod pre Pesaha. Bilo bi bolje da ju je blagosiljao nego prokleo. Zar nije mogao da učini čudo tako što bi mu drvo smesta rodilo plod?

To vi mislite. To veruju i Jevreji u Izraelu, jer nemaju pojma o granicama moći. Istina je da sva moć na svetu ne može pretvoriti neprijatelja u prijatelja. Neprijatelj se može pretvoriti u roba, ali ne u osobu koja voli. Svom silom na svetu se fanatik ne može pretvoriti u prosvećenog čoveka. I svom silom na svetu se od čoveka željnog osvete ne može načiniti prijatelj. Upravo se u tome kriju životni problemi države Izrael: da pretvori neprijatelja u nekoga ko ga voli, fanatika u umerenu osobu, čoveka željnog osvete u prijatelja

Ali jednog dana, rekao je, Golem će se uzdići iznad svog tvorca: jednom će verska i mesijanska energija, iracionalne ideje koje je cionizam pokušao da utka u svoju svetovnu i aktuelnu borbu, eksplodirati i povući za sobom sve što su očevi cionizma ovde nameravali da stvore

Glavno zlo je u tome da potlačeni potajno maštaju da postanu ugnjetači svojih ugnjetača. Progonjeni čeznu da postanu progonioci. Robovi žele da postanu robovlasnici. Kao u Knjizi o Esteri

mišljenju Josefa Klauznera, Isus Nazarećanin uopšte nije bio hrišćanin, već Jevrejin. Rođen je kao Jevrejin i umro je kao Jevrejin, i nikada mu nije palo na pamet da osnuje novu religiju. Pavle, Savle iz Tarsa, otac je hrišćanske religije.

Kao što kiselina nagriza svaki alat s kojim dolazi u dodir, tako nepoverenje nagriza sve, ono uništava i samog nepoverljivca.

Malo je ljudi kao on shvatilo da rečenica „Tu kao narod žive odvojeno, i u druge se narode ne ubrajaju“ predstavlja prokletstvo, a ne blagoslov.

Zbog toga antisemiti smatraju da su Jevreji najniža bića. Svi smo Juda Iskariotski. Čak i posle osamdeset generacija mi smo Juda Iskariotski. Ali, mladi moj prijatelju, istina je, a ta istina nam je ovde u državi Izrael pred očima: stari Jevrejin, kao i novi Jevrejin koji se ovde navodno stvara, uopšte nije snažan i podmukao, već pohlepan, lukav, napadan, nepoverljiv i uplašen. Haim Vajcman je jednom u očajanju rekao da jevrejska država ne može nikad postojati, jer je to po sebi protivrečnost: ako bi postojala država, ne bi bila jevrejska, a ako bi bila jevrejska, sigurno ne bi bila država. Kao što je kod nas zapisano: To je zemlja koja liči na magarca.