Jesi li gledao Vrelinu, Hasane? Sa Alom Paćinom i Robertom de Nirom u glavnim ulogama?“

Hasan se osmehne odmahujući glavom. Nastavi da šeta, polako.

„Filmski klasik. A poruka glasi: ako hoćeš da budeš uspešan kriminalac, u životu ne smeš imati ništa što nisi spreman da napustiš za trideset sekundi ukoliko ti pokucaju na vrata.

Živote moj, dajem ti svečano reč,

sve dok mi ne kucne čas smrti

i uguši moj žar prema tebi

i radost: sve dotad ću ti pripadati.

Haldis Muren Vesos,

„Životu“, 1930.

Hening je dotad bio u mnogo veza, ali nikad nije upoznao nekog s kim je toliko lako biti. Imali su gotovo zastrašujuće srodan ukus za niz stvari.

Oboje su voleli starinski senf na kobasicama, a ne rasprostranjeni preliv na bazi senfa. Ni jedno ni drugo nisu voleli paradajz, ali su voleli kečap. Voleli su iste filmove, pa nikad ne bi dugo raspravljali u prodavnici ili ispred bioskopa Klingenberg. Ni jedno ni drugo nisu razumeli zašto ljudi provode topla leta u inostranstvu, kad Norveška ima i stene i sveže škampe. Petkom su jeli meksičku hranu, jer nema smisla da se meksička hrana jede nekim drugim danom.

I postepeno su oboje shvatili da ne mogu živeti jedno bez drugog.