Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

„Jedina međunarodna organizacija koja je ikada obavljala svoj posao jeste NATO, i to zato što je to vojni savez, a mi ga predvodimo“, objasnio je jednom prilikom američki predsednik Ričard Nikson.

maju 1967. egipatski predsednik Naser tražio je povlačenje „Plavih šlemova“. Generalni sekretar UN Situ U Tant složio se sa tim i vojska Ujedinjenih nacija povukla se još istog meseca. General Rikje je kasnije izjavio da je povlačenje „Plavih šlemova“ bilo „velika greška“. I bio je u pravu jer su okolnosti ostale nategnute i već 5. juna 1967. godine izbio je Šestodnevni rat između Izraela i Egipta.

Međutim, Rusi nisu marili za rezoluciju pošto su rezolucije Generalne skupštine samo preporuke.

Predvodnik Kubanske revolucije Fidel Kastro preuzeo je 1. januara 1959. godine vlast na Kubi.

Svrgnut korumpiran predsednik Fulgensio Batista pobegao je u Dominikansku Republiku.

Zato je Ajzenhauer novom kubanskom predsedniku sasvim svesno stavio na znanje šta misli o njemu time što je za vreme Kastrove posete u aprilu na nedelju dana napustio Vašington kako bi igrao golf u Karolini.

Uticajan američki Savet za nacionalnu bezbednost NSC je 10. marta 1959. na tajnom sastanku u Beloj kući odlučio da će morati da pronađu način „da u Kubi postave drugu vladu“. Time je već bila nagoveštena oluja, Vašington je tako dao signal za početak tajnog rata protiv Kube.

Međutim, američkom predsedniku Dvajtu Ajzenjhaueru nisu se dopadali ni Kastro ni njegovi politički planovi, pošto je bio ubeđen da će ta revolucija naškoditi privredi SAD i njihovim imperijalističkim ciljevima u Latinskoj Americi.