Marija Jovanović

Upoznao sam te ovakvu, i prihvatio bez ostatka. Idemo dalje od te tačke. Ne može se voziti napred ako nam je pogled stalno prikovan za retrovizor

Učinilo mi se da je vidim odande, skinuo si omot pa nisam bila sigurna

Krajem juna je poginuo, potpuno sam se izbezumila, ne pamtim kako su prohujali meseci, bila sam u potpunom haosu, nisam shvatila d

čovek je čudna zverka, prilagodi se svakom stanju; dovoljno je da prođe neko vreme da bi progresivno snizio kriterijume u skladu sa okolnostima u kojima se našao

čoveku se na rođenju zalomi ceduljče, zato se jednima sva vrata otvaraju i pre nego što su se kvake dohvatili, a drugima se svaka zalupe pred nosom, i svaku mrvu sreće krvavo plate

Prećutkivanje nije laž. Nije ni istina. Biće da stoji na pola puta. Opet, nije li to slučaj sa većinom ljudskih postupaka i odnosa? Niko od nas nije prijatelj kakvog bismo sami voleli da imamo – najpouzdanije biće, najčvršći oslonac, moralni etalon i tome slično. Ipak jesmo nečiji prijatelji, i imamo ih. Zovemo ljubavlju osećanje koje nikad nije čisto kao brušeni dijamant, mada svi priželjkujemo upravo takvu. Onu koja će svojom čistotom osvetliti turobnost egzistencije, pridati smisao postojanju, postati njegov smisao, cilj i svrha. Čim izađemo iz nežnog doba u kome sve izgleda moguće, pa i dosezanje trubadurskog ideala neukaljane ljubavi čija je jedina supstanca ljubav sama, bez ikakvih primesa, počinjemo da prihvatamo kompromise i stupamo u sivu zonu prećutkivanja

Ljudi koji se poigravaju idejom o samoubistvu obavezno nađu opravdanje da ga ne počine

Nije se radilo samo o neospornoj ekonomskoj oskudici, već o sistematskom uništenju javnog morala. To nas je pretvorilo u ružno siromašne, nesolidarne i zle. Ovde je osećaj za dobar ukus diktirao ljudski šljam

Od depresije me je spaslo čitanje. Nezajažljivo sam gutao knjigu za knjigom kao da mi od njih zavisi opstanak. Unekoliko i jeste zavisio. Pružale su mi preko potrebnu utehu da nisam jedini koji je izgubljen, sjeban i sluđen. Da nisam sam.

, moj bato, uzdisala je, čoveku se na rođenju zalomi ceduljče, zato se jednima sva vrata otvaraju i pre nego što su se kvake dohvatili, a drugima se svaka zalupe pred nosom, i svaku mrvu sreće krvavo plate, meni je dopala loša, i ja to ničim ne mogu da popravim,