Gaston Leru

Želim da imam ženu i da je izvodim nedeljom. Napravio sam masku s kojom izgledam kao i svako drugi. Ljudi se neće za mnom okretati na ulici. Bićete najsrećnija žena. I pevaćemo, sasvim sami, dok se ne onesvestimo od uživanja. Vi plačete! Vi me se plašite! Ali ja nisam zao. Zavolite me i videćete! Sve što ja želim je da me neko voli. Kad biste me zavoleli, bio bih nežan kao jagnje i mogli biste sa mnom da radite šta god poželite.“

Dojadilo mi je da imam šumu i odaju za mučenje u svojoj kući i da živim kao prevarant, u kući s lažnim dnom! Dosadilo mi je! Želim da imam fin i mali stan, s običnim vratima i prozorima i ženom u njemu, kao i svako drugi! Ženu koju bih mogao da volim, izvodim nedeljom i zabavljam preko nedelje...

Moja draga mala Kristina! Slušate li me? Recite mi da me volite! Ne, ne volite me... ali nema veze, zavolećete me! Nekada niste mogli da pogledate moju masku zato što ste znali šta je iza nje... A sada vam ne smeta da je gledate i zaboravljate šta je iza! Čovek se na sve navikne... ako želi... Mnogo je mladih ljudi koji pre braka nisu marili jedno za drugo, ali su se nakon toga zauvek obožavali! Oh, ne znam o čemu govorim! Ali bilo bi vam zabavno sa mnom.