Džordž Eliot

istoričari nam kazuju da ljudi nikad nisu sitničarski ispitivali ponašanje velikih osvajača kad god su im njihova osvajanja bila po volji.

Ljudi koji imaju uspeha hoće ponekad pomalo i da se svete, prosto radi zabave, kad im prilika zgodno dođe i ne šteti poslovima. Takve male hladnokrvne osvete imaju vrlo veliki uticaj u životu; one prelaze sve stepene pakosti, izbacuju sposobne ljude iz sedla, ili ocrnjuju karaktere nepromišljenim govorom

onog mučnog, potčinjenog i rđavo nagrađenog truda, onog detinjastog tumačenja prirode što seljačkom životu daje poetičnost. U ovom svetu postoje konvencionalna društvena gledišta i navike, ali bez obrazovanja i uglađenosti – doista vrlo prozaičan oblik ljudskog života! – naduvena ugledna ličnost vozi se staromodnim dvokolicama, a ovozemaljska uživanja ne sadrže ni predjelo. Gledajući ove ljude izbliza, vidim kod njih malo vere, još manje pravoga hrišćanstva, čak i onda kad je gvozdena ruka nesreće ugrozila njihovo posedovanje ovoga sveta. Njihova vera u nevidljivo Biće, ukoliko se ona uopšte ispoljava, najviše podseća na neznaboštvo; a njihovo shvatanje morala, iako sasvim čvrsto i nesumnjivo, nije ništa drugo do nasleđeni običaj. Vi ne biste mogli da živite među takvim ljudima koje ne oduševljava težnja za lepim, plemenitim i uzvišenim; vi se ljutite na ove glupe ljude i žene kao na svet koji nije u skladu sa zemljom na kojoj živi – nije u skladu sa ovom bogatom ravnicom kroz koju velika reka večno teče napred i slabo bilo stare engleske varoši vezuje za snažnije otkucaje srca sveta. Jako sujeverje, koje šiba svoje bogove ili svoja sopstvena leđa, izgleda da je u većem skladu sa tajnom ljudske sudbine nego što je mravlji duhovni život ovih Dodsonâ i Taliverâ.

Delim vaše mišljenje u

ovečji život – veći njegov deo – samo jedno tričavo, ružno, gmizavo tavorenje, koje čak ni nesreća ne uzdiže, nego još više ističe njegovu ništavnost.

Gledajući ove ljude izbliza, vidim kod njih malo vere, još manje pravoga hrišćanstva, čak i onda kad je gvozdena ruka nesreće ugrozila njihovo posedovanje ovoga sveta. Njihova vera u nevidljivo Biće, ukoliko se ona uopšte ispoljava, najviše podseća na neznaboštvo; a njihovo shvatanje morala, iako sasvim čvrsto i nesumnjivo, nije ništa drugo do nasleđeni običaj.

Glavni koraci u napretku čovečanstva nikad nisu bez stradanja, bilo kod velikih mučenika ili kod prostih žrtava,