Ivan Ivanji

Lako je novinarima na Istoku, Partija im kaže šta da pišu, lako je i kolegama na Zapadu, njima vlasnici medija kažu šta da pišu, teško je nama u Jugoslaviji, nama niko ne kaže ništa, ali teško onom ko ne pogodi šta je trebalo

i te kako znam kako se osećaju oni koji danas pate, stvarno saosećam sa njima, ali znam da im time ne pomažem.

Svakom je dobro na svoj način. Ili loše.

Problem je bila veronauka. Ona nas je pre svega naučila razlikama, ne da treba svi da se volimo, nego da se zbijemo kao dobro, poslušno stado svako oko svog pastira.

koji je po zadatku hobotnice od ohridskog dijalekta bugarskog jezika skovao makedonski jezik, napisao prvi rečnik i prvu gramatiku tog novorođenog jezika.

svoje tridesete godine više sam ga cenio od Andrića. Od tridesete sam shvatio koliko je Andrić veći pisac.

Takva i mlada Jugoslavija, održavala je reč bez obzira na to da li će se naknadno pokazati glupom.

Švajcarsku, jer u toj zemlji paralelno žive četiri naroda, Nemci, Francuzi, Italijani i Retoromani.

Znači, mlad sam dokle god mogu da negujem iluzije.

prvi film made in Yugoslavia krenuo je na more, naravno uz dobru dozu Narodnooslobodilačke borbe, mislim na film Slavica, snimljen 1947.