Sonja Ćirić

Među ljudima ima loših ljudi, a među rečima nema, sve su dobre

Deluju mi kao da su od onih koje svoj stav o rodnoj ravnopravnosti pokazuju tako što su protiv muškaraca i misle da će rodnoravnopravni pravopis uvesti ženska prava!

Među ljudima ima loših ljudi, a među rečima nema, sve su dobre. Ljudi ih upotrebljavaju s lošom namerom i željom i zato misle da su reči razlog za svađu, za sukob, za mržnju, za rastanak.

Ona ne voli nered. Kaže da je zarazan i da prvo napada glavu.

Hodam, hodanje opušta, hodanje fokusira, hodanje je pozitivno i leči misli od svih bolesti, a ja ih sve imam.

– Kad odeš iz zemlje, ne osećaš glad u stomaku nego u duši. To je bol kakvog nema.

Kud god pogledaš, neko je protiv nekoga, neko nekog vređa, ne volimo se, i to se baš mnogo ne volimo, svako je jedino sam sebi važan! Pa otkad, bre, nisam čula da neko nekom kaže: hajde da uradimo nešto zajedno, ili: lep si, ili da se neko obraduje zato što mu je komšija dobio na lutriji, zaboravila sam kako zvuče lepe reči… Razumeš? Da li si primetio da se sva ta mržnja dešava u vreme ideje globalizma, je l’ i tebi to čudno?

Niko ga nikad nije naučio da ono što nosi na ulici nije za kuću. I onda je razumljivo da nema šta da obuče. Ako mu kažem da skine nove farmerke pre nego što počne da buši zid, zazvučim sama sebi kao veštica. Plus, n

„Zajedno“ nikad ne znači „zajedno“, već pristanak jednog na volju drugog!

Starac mu je odgovorio: „Ja sam sagradio kuću zato što sam čekao Ljubav. U tom čekanju sam ostario i oslabio, više ne čujem, a i vid mi je nikakav. Gotovo sam siguran da je Ljubav došla, zakucala na moja vrata, ali je ja nisam čuo. Obišla je oko kuće i zakucala na prozor, a ja je opet nisam čuo. Obišla je ponovo oko kuće, zakucala još jednom na vrata i otišla dalje. E, vidiš, sine, sada ovako umoran i jadan spavam izvan kuće da je, ako Ljubav ikada dođe, vidim i osetim.“