Džek Keruak

tako naivno i umiljato molio Čeda da ga nauči svemu što zna o Ničeu

Din je bio prosto klinac strahovito ushićen životom, i mada je bio šarlatan i blefer, blefirao je samo zato što je toliko želeo da živi i da se muva među ljudima koji inače na njega ne bi obraćali pažnju.

Čoveče, hej, toliko toga ima da se uradi, toliko da se napiše!

Jurili su zajedno ulicom i u sve se unosili u tom svom fazonu koji su imali u početku, i koji će kasnije postati mnogo tužniji, perceptivno izoštreniji i prazniji, ali tada su plesali ulicom kao dva vatrena zaluđenika životom, a ja sam se gegao za njima, kao što se celog života gegam za ljudima koji me zanimaju, jer za mene postoje jedino ljudi koji su ludi, ludi za životom, za razgovorom, ludi od želje da budu spaseni, željni svega istovremeno, ljudi koji nikada neće zevnuti ni reći nešto banalno, već koji gore, gore, gore kao fantastični vatromet i rasprskavaju se kao pauci preko zvezda, a u sredini prsne modra svetlost i svi zadivljeno viknu: „Uuuu!“

sam, na svojoj slici iz anfasa, izgledao kao tridesetogodišnji Italijan spreman da ubije svakog ko bi rekao nešto protiv njegove majke.

sve ono što je usledilo suviše je fantastično da bi ostalo neispričano.

na auto-karti je bila ucrtana jedna dugačka crvena linija koja se zvala magistrala šest i vodila je od vrha Kejp Koda pravo do Ilija u Nevadi pa se spuštala do Los Anđelesa.

a najlepše devojke na svetu žive u De Mojnu

Želeo sam da znam čitav njegov prosti, sirovi život i šta li je, bogamu, radio svih tih godina osim što se smejao i dizao galamu.

pokazao na moje mokasine i dobacio: „Šta misliš, ako zasadiš to čudo u zemlju, hoće li šta nići?“