Peter Voleben

Sve više naučnika dolazi do spoznaje da mnoge životinjske vrste imaju mnogo zajedničkog s nama.

Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.

Debele, srebrnosive bukve koje se tako ponašaju podsećaju me na krdo slonova koje se na isti način stara o svojim članovima, pomaže bolesnima i slabima da stanu na noge, pa krajnje nerado ostavlja čak i mrtve

Pravi par prijatelja će, naprotiv, od samog početka paziti da ne stvara previše debele grane u pravcu onog drugog. Oni ništa ne žele da oduzimaju jedan drugom i zato razvijaju snažne delove krošnje isključivo u drugom pravcu, dakle prema „neprijateljima“. Takvi parovi su toliko duboko povezani korenjem da ponekad čak umiru zajedno.

Naše kultivisane biljke su zbog uzgoja uglavnom izgubile sposobnost komunikacije ispod i iznad zemlje. One su takoreći gluve i neme, pa su stoga lak plen za insekte.5 To je jedan od razloga što savremena poljoprivreda koristi tolika sredstva za zaštitu bilja.

Jačina lanca meri se po njegovoj najslabijoj karici – možda je drveće izmislilo ovu staru zanatlijsku poslovicu. Pošto stablo to intuitivno zna, ono bezuslovno ispomaže drugo.

Jedna bukva proizvede na svakih pet godina barem trideset hiljada bukvica (u međuvremenu zbog klimatskih promena rađa čak svake dve do tri godine, ali to ćemo za sada zanemariti).

Jedna bukva proizvede na svakih pet godina barem trideset hiljada bukvica (u međuvremenu zbog klimatskih promena rađa čak svake dve do tri godine, ali to ćemo za sada zanemariti). Ona stiče polnu zrelost sa osamdeset do sto pedeset godina, u zavisnosti od količine svetlosti koju dobija na staništu. Ako dosegne najdublju starost od četiristo godina, može da rađa najmanje šezdeset puta i stvori ravno 1,8 miliona bukvica. Od njih samo jedna postaje odraslo drvo – a to je za šumske prilike prilično dobar rezultat, slično šestici na lotou.

Vratimo se na izglede. Jedna bukva proizvede na svakih pet godina barem trideset hiljada bukvica (u međuvremenu zbog klimatskih promena rađa čak svake dve do tri godine, ali to ćemo za sada zanemariti). Ona stiče polnu zrelost sa osamdeset do sto pedeset godina, u zavisnosti od količine svetlosti koju dobija na staništu. Ako dosegne najdublju starost od četiristo godina, može da rađa najmanje šezdeset puta i stvori ravno 1,8 miliona bukvica. Od njih samo jedna postaje odraslo drvo – a to je za šumske prilike prilično dobar rezultat, slično šestici na lotou.

Ona stiče polnu zrelost sa osamdeset do sto pedeset godina, u zavisnosti od količine svetlosti koju dobija na staništu. Ako dosegne najdublju starost od četiristo godina, može da rađa najmanje šezdeset puta i stvori ravno 1,8 miliona bukvica. Od njih samo jedna postaje odraslo drvo – a to je za šumske prilike prilično dobar rezultat, slično šestici na lotou