Rahul Džandajl

Kao što je napisao britanski pesnik Lord Bajron:

Sanak ište sopstven svet,

Divljih zbilja širok splet,

Kada dah sna krila širi,

Zna da plače, muči, smiri,

Um nam onda teret takne,

Kad smo budni da nam lakne.

Kreativni proces je umnogome nalik sanjanju. Kreativno razmišljanje znači prići problemima na drugačiji način, gledati svet iz nove perspektive, nalaziti veze koje nismo uočili ranije i dolaziti do rešenja koja su nam prethodno izmicala. Naučnici ovo nazivaju drugačijim razmišljanjem i smatraju ga ključnim za kreativnost.

Dok mozak u budnom stanju obično pojačava metaboličku aktivnost za tri do četiri procenta u emocionalnom, limbičkom sistemu, mozak u fazi sna može pojačati limbičku aktivnost za neverovatnih petnaest procenata. To znači da snovi mogu dostići emocionalni naboj koji je biološki nemoguće ostvariti u budnom stanju. Suštinski gledano, nikada nismo življi nego kad sanjamo.

Prva je da telo bude u stanju paralisanosti. Naše telo oslobađa neurotransmitere, glicin i gama-aminobuternu kiselinu, koji efikasno isključuju motorne neurone, specijalizovane ćelije u kičmenom stubu koje aktiviraju mišiće. Zaključavanje omogućava telu da bezbedno sanja. U suprotnom bismo krenuli da pravimo pokrete iz sna.

Druga stvar koja mora da se dogodi pre nego što počnemo da sanjamo je isključivanje fronto-parijetalne mreže u mozgu. Fronto-parijetalna mreža se sastoji od struktura na obe strane mozga koje se simultano aktiviraju i odgovorne su za testiranje osećaja za logiku, red i stvarnost.

Kao treće, naša pažnja se okreće ka unutra. Kada se ovo dogodi, aktiviramo šire područje i udaljene delove mozga koji se zovu mrežom podrazumevanog režima

S obzirom na kontinuitet snova u vremenu i prostoru nameće se zaključak da su odlike i sadržaj snova urezani u našu DNK, da su neurobiološka i evolutivna funkcija imune na kulturološke, geografske i jezičke barijere.

Snovi postoje u okvirima svog neurobiološkog porekla. I kao takvi zapravo nisu bezgranični. Koliko god da su snovi magična stvar, podležu izvesnim ograničenjima.

Ključna odlika snova se oslanja na najskoriji i najprominentniji evolutivni napredak ljudskog mozga i mreže imaginacije, medijalni prefrontalni korteks.

Ovaj predeo u kom se razvijaju najnoviji neuroni otkriva nam evolutivni imperativ da budemo društveniji, ljudskiji.