Maliz Riven

rak nije zavet, kao kod hrišćana.

dino šiiti vide ženu kao „potpuni pravni entitet ravnopravan svom muškom paru“.

nin zaštitnik, valija – najčešće njen otac – stupa u brak u njeno ime

Muslimanskim muškarcima je dozvoljeno da se ožene ženama koje nisu muslimanke, ali obrnuto nije moguće.

muslimani moraju da poštuju verska prava svojih hrišćanskih i jevrejskih supruga, s druge strane nema garancije da će jevrejski ili hrišćanski muževi obezbediti svojoj ženi muslimanki versku slobodu.

Šerijatsko pravo je, prema tumačenju većine tradicionalista, prožeto patrijarhalnim vrednostima.

čovekova žena nema pravo da odbije njegove seksualne zahteve.

Među šiitskim Dvanaestoričarima, seksualne privilegije muškaraca podignute su na stepen više iznad institucije ugovora o privremenom braku (mut’a ili sigheh). Ovaj ugovor može biti potpisan za fiksni vremenski period u rasponu od jednog sata do devedeset devet godina. Dok kritičari vide ovu instituciju kao oblik legalizovane prostitucije, vodeće figure u Islamskoj Republici Iranu aktivno su je promovisali

azlike u polovima su veoma naglašene, pri čemu je Bog stvorio ljudske primerke muškarca i ženu i svaki aspekt ponašanja, od oblačenja do svakog drugog detalja, koji bi zamaglio te razlike, nije preporučljiv ili je zabranjen. Homoseksualnost je, po ovom viđenju, veliki greh,

udatoj ženi pripada društveni krug koji se sastoji, osim njenog muža, od njenih prijateljica i mahrama (to su muški članovi njene šire porodice, za koje ne može da se uda, a tu spadaju očevi, braća, polubraća, nećaci i zetovi). Iako se lokalni običaji razlikuju, ovaj tabu ženske socijalizacije sa muškarcima izvan mahram veza, raširen je u svim muslimanskim društvima od Maroka do južne Azije.