Ejmi E. Herman

Biti umetnik se ne svodi samo na ono što se dešava kada ste u ateljeu. Način na koji živite, ljudi koje odaberete da volite i način na koji ih volite, način na koji glasate na izborima, reči koje izustite, veličina sveta koji stvorite za sebe, vaša sposobnost da utičete na ono u šta verujete, vaše opsesije, neuspesi – sve te komponente takođe će postati sirovina za umetnost koju stvarate“

Ser Isak Njutn se saglasio sa tim, izjavivši: „Ako sam ikada došao do nekog vrednog otkrića, bilo je to pre zahvaljujući strpljivoj pažnji nego bilo kom drugom talentu.“

„Žurba dovodi do grešaka, a greške vas usporavaju mnogo više nego što to čini usporavanje.“

Ovladavanje finom veštinom posmatranja

Možemo da preživimo i budemo uspešni danas ukoliko znamo kako da vidimo.

Da vidimo ono što drugima promiče. Da vidimo čega nema, a trebalo bi da ga bude. Da vidimo priliku, rešenje, znake upozorenja, najbrži put, izlaz, pobedu. Da vidimo ono bitno

Kad kreativne ljude pitate kako su nešto uradili, oni se osećaju pomalo krivim zato što zapravo nisu ništa uradili, već su samo nešto videli.“

obrada onoga što vidimo zaokuplja čitavih 25 postotaka našeg mozga i više od 65 postotaka svih naših moždanih puteva – više nego ijedno drugo naše čulo – ona počinje u delu oka koji je zapravo mozak.

Sve se ovo svodi na činjenicu da ne „vidimo“ očima; vidimo mozgom.

Umetnost nam omogućava da to uradimo zato što je vidimo na toliko mnogo mesta, zato što ona manifestuje teme ljudske prirode u svoj njihovoj složenosti, i zato što nam je zbog nje često neprijatno. I začudo, neprijatnost i nesigurnost izmamljuju ono najbolje iz našeg mozga.

su da je mozak najefikasniji u učenju novog materijala kad su hormoni stresa malo povišeni usled novog iskustva, a tu teoriju potvrđuje današnje snimanje mozga. Stoga, najbolje možemo da ponovo razmislimo o nečemu što smo godinama radili – o tome kako radimo svoj posao, kako se ophodimo prema drugima, kako sagledavamo svet – ako istupimo iz sebe, van svoje zone komfora.