Tulio Forđarini

Nadaš se da će doći sama… Ne sa Stivom… Inače će taj opet početi da izigrava životnog saputnika – brižnog poočima.

Ti si samo omaška. Ona ti je to lično rekla. I to više puta. To priča i pred drugima

Stalno trabunja isto. Kako nemaš oca. Ili kako imaš više njih. A tek tvoja majka. Kurva. Samo još autobus nije prešao preko nje…

A mislite li da je to bilo dovoljno da prestane? Sutradan je nastavio! Baš je lud…

Dvadeset puta si ga opaučio

Tvoja majka je glupa. Nestvarno glupa. Nije njena krivica. Ali ni tvoja. Ti si samo omaška. Ona ti je to lično rekla. I to više puta. To priča i pred drugima. A potom se smeje. Ne treba da te je sramota zbog te ludaje. Ali ipak te je sramota…

Čuješ svoju majku kako šmrče. Voleo bi da je mrtva. Ili da barem nije tu…

Možda to nije njena krivica, ali to nije dovoljno opravdanje. A ti? Možda si mu se i ti smučio? Zato što si se kao mali stalno drao. Satima. Mogli su da te smire samo kad bi te bacili pod ledeni tuš. Barem je tako uvek pričala Sandra. Ali ti zaista nisi bio kriv zbog toga. Nisi kriv ni zato što si se rodio. Morali su da se paze bolje dok su se tucali…

Omaška! Eto šta si ti. Koliko puta si je čuo da kaže: samo omaška. Omaška koja joj je pokvarila život. To kaže tvoja majka. Ali samo kada je ljuta. Ne mora da bude ljuta na tebe, nego na bilo koga.