Slobodan Bubnjević

Japan je nakon toga kapitulirao, a opšte je i nesporno mišljenje da Japanci svakako nisu nacija koju mogu da zaplaše papirići iz aviona.

„Ako ipak imate ikakvih sumnji u to, raspitajte se šta se dogodilo kad je samo jedna atomska bomba pala na Hirošimu“, pisalo je na lecima koje su američki avioni bacali nad Japanom u avgustu 1945. godine. Japan je nakon toga kapitulirao, a opšte je i nesporno mišljenje da Japanci svakako nisu nacija koju mogu da zaplaše papirići iz aviona.

Japan, razapet između Hirošime i Fukušime, zemlja je koja je preživela sva moguća zla i strahove nuklearne ere. Igrom slučaja, upravo kulturu Japana obeleževa hrabrost kao ultimativna vrednost – u tradiciji kakvu opisuje popularna bušido knjiga Hagakure iz 18. veka, japanska deca su vekovima

U prošlosti ima malo primera da je neko naučno otkriće toliko izmenilo međunarodne odnose i političku istoriju, koliko je to učinilo otkriće cepanja atomskog jezgra. Brojni autori često navode da je ovakvo jedno otkriće, koje čoveku daje toliku moć pa i sposobnost da sebe gotovo samouništi, došlo prerano, na nedovoljnom stupnju društvenog razvoja i verovatno su u takvoj proceni sasvim u pravu.