Žarko Radaković

Bilo je kao da je tek u njoj doživeo pravu Zemljinu težu; i jedne noći, ležali su kao na visoravni koja im je onda, najednom, postala premala: narastali su do natprirodne veličine i, nevernički od silne želje, postali su jedno drugome svet.

Iz daljine se tada pojavilo šumovito brdo u čijem je podnožju ležalo naselje. Drveće se u ravnomernom zamahu sa svih strana protezalo ka nebu, i to nežno, ujedno pravilno i kao unedogled produženo uzdizanje daje ćuviku neku plodnost. Sjajno stenje među drvećem svetluca iz daljine kao kruna od morske pene i deluje na grudnu kost kao laki dodir. Na trenutak opet meandrira tuđinska reka, čiji odblesci dosežu preko svih granica.

Zorger je, inače, uvek imao potrebu da se u nekom gradu upusti u „upoznavanje mesta“, da bi se tamo s vremenom osetio na svome mestu.

„To sam ja!“

Jednom je Zorger imao ideju o srećnom danu: već sama činjenica da takvog dana biva jutro i veče, svetlo i tamno morala je biti dovoljna za lepotu.

Bio je to jedini mističan trenutak u kojem se muškarac, kao nikad do tada, video u mnoštvu; i samo takav trenutak sadrži mit: večnu pripovest. Prosvetljenje nestaje, ali ostaje uzvišenost: još uvek se kreće putnik, tamo visoko, na zaravni, ka brdima umotanim u plavetnilo, sa mislima koje niko ne može privesti kraju: „Radim na tajni sveta.“ Pa i ovo mesto, baš kao jednom ranije skver, nosi posebno ime, zauvek vezano za dete: Le Grand Ballon.

Ovde vreme nije konopac sa dva kraja. Ovde vreme više nije odsečeno od spoljnog sveta. Ovde ne postoje dve vremenske ravni. Ovde ne postoje dva sveta. Dok smo ovde, Zemlja se okreće.

Ne predočavamo ono što je prošlo. Prošlost je davno umrla.

Vratićete se svakodnevnom životu. Otići ćete u različitim pravcima. Ako ostanete zajedno, bićete društvo iz pozorišta. Sešćete u kafane. Pomislićete na sutrašnji dan. Malo-pomalo vratićete se u stvarnost. Opet ćete moći da kažete da je stvarnost surova. Otreznićete se. Opet ćete voditi sebi svojstven život. Više nećete biti celina. Otići ćete sa j e d n o g mesta na različita mesta.

Ali prethodno ćemo Vas još psovati.

Stekao sam sposobnost da prihvatam tuđe norme: trebalo je da izbegavam vlastitu nenormalnost.

Govorio sam. Izgovarao sam. Izgovarao sam ono što su drugi već mislili.