Nele Karajlić

čovek je proklet, dete drago. Voli samo ono što mu nedostaje.“

Cela vaša istorija je istorija ulazaka u tuđe živote!

„Vera je iznad istine, brate, jer svako ima svoju istinu, i obično se potiru. Moja istina je samo moja, a tvoja pripada tebi. Vera je tu da ih izmiri.“

Sa srećom je nezgodno to što je čovek ne primeti odmah, jer često dolazi u nekom neprepoznatljivom obliku za koji niko nije u stanju da odredi da li je to zaista sreća ili je to samo nova zabluda. Zbog toga ljudima sreća uglavnom izmakne, jer je ne prepoznaju na vreme, a ona, kakva je nestrpljiva, nema mnogo vremena da čeka. Ode drugome.

Znaš… mladost… uvek nešto traži…

Teško je reći ko kome više treba, ideja mladosti ili mladost ideji. Ideja traži mladost kao što brod traži jedra, a mladost traži ideju da ne prođe uzalud. Ideja od mladosti dobija snagu, a mladost od ideje smisao. Ideja bez mladosti je ptica bez krila, a mladost bez ideje školjka bez bisera. Ideju i mladost spajaju dve stvari. Zanos i slepilo. Mladost je dovoljno hrabra da sa idejom sraste, a ideja je dovoljno mudra da čoveka napusti kada prođe mladost.

Sveci im imaju neki čudan pogled, odsutan, naslonjen na vanvremensko. Nije ni čudo što su im Turci kopali oči.

Onda si pobedio!“

„Koga?“

„Sebe. A sebe je najteže pobediti. Znaš… oprost, to ti je pobeda. Ti si pobednik

On pomisli kako bi život bio nepodnošljiv da nije misli koje nas u kočijama nostalgije povremeno odvoze u lepšu prošlost. Život bi izgubio smisao da u njemu povremeno ne vaskrsnu osećanja iz mladosti koja poput odbleska sunca obasjaju surovu stvarnost, u koju ga vrati stenjanje novopridošlih ranjenika.

Ali bila sam svesna… dete ko dete, ako se ne buni, nije hrabro, ali kad odraste, ako se buni, nije mudro.

I dok su Perovići skupljali nadstrešnicu pred vetrom, on se seti učenja Svetog Simeona Budimskog, koji reče da se nevolja i nesreća navlače na sve one koji zlo ne prepoznaju u sebi, već ga vide samo u drugima.