Amelija Nagoski

Smisao je onaj osećaj da ste vi: „važni u nekoj široj perspektivi. Život može da pruži iskustvo smisla onda kada osećate da je njegov značaj iznad trivijalnog i trenutnog, kada osećate da on ima svrhu ili da poseduje neku vrstu koherentnosti koja nadilazi haos

Drugim rečima, emocije su tuneli. Ako prođete kroz njih i dođete skroz do kraja, stignete do svetla.

Nekad morate da se distancirate od sveta i dozvolite sebi da osetite mir i udobnost – sve dok to nije jedino što radite.

Okončanje ciklusa nije stvar intelektualne odluke; radi se o fiziološkoj promeni. Baš kao što ne možete reći svom srcu da nastavi da kuca, ili svojoj probavi da nastavi s varenjem, tako ni ciklus ne možete da završite svesnom odlukom. Morate pružiti svom telu ono što mu je potrebno, pustiti ga da radi to što radi i dati mu dovoljno vremena.

Od bespomoćnosti se možemo odučiti radeći nešto – i to nešto za šta nam je potrebno telo. Prošetajte. Izvrištite se u jastuk. Ili, što bi rekla Keri Fišer: „Uzmite svoje slomljeno srce i pretvorite ga u umetničko delo“.

Iscrpljenost se dešava kada se zaglavimo u nekoj emociji.

Sindrom bića koje daje jeste bolest od koje patimo.

Prvi deo ove knjige govori o tri unutrašnja resursa koja nosimo sa sobom kada krećemo na put kojim ide svaka heroina: ciklusu odgovora na stres, „Monitoru“ (mehanizmu u našem mozgu koji kontroliše frustraciju kao emociju) i o smislu života. Smisao se često razume kao „ono nešto što ćemo pronaći na kraju tunela“, ali to nije to. Smisao je razlog zbog kojeg uopšte prolazimo kroz tunel, bez obzira na ono što nas na njegovom kraju čeka. (Pažnja: smisao je nešto što je dobro za nas.)

Faktor stresa može biti bilo šta što vidite, čujete, namirišete, dodirnete, okusite, ili bilo šta što zamislite da bi vas na neki način moglo povrediti.

1. Hronični faktor stresa → hronični stres. Nekad se dešava da vaš mozak pokrene odgovor na stresnu situaciju, vi uradite kako on kaže, ali to ništa ne promeni