Rouzmeri Salivan

To nije nimalo sentimentalna slika. Nije protestantska vrlina tipa „mama s pitom od jabuka“ i ostale dobrote... To je sam Život, svaki slatki trenutak postojanja, mirisan, neizmerno spokojan, ispunjen blagoslovom i milošću

„Duša mi je plakala, kao da je u zatvoru, a ja nisam znala zašto. Sad je oslobođena.“

Moć opljačka čoveka emocionalno. Isisa apsolutno sve sokove iz tebe. I nikad kraja. Moćnik sam na planinskom vrhu. Svetlana je to znala.“

Burdonski je shvatio da se Svetlanin odnos prema ocu neprekidno menja. „Povremeno bi jedan stav prevagnuo – neka vrsta ljubavi, da, ali drugi put bi ga, naprotiv, potpuno odbacila.“ Svako ko bi pokušao da dokuči njen stav morao je da shvati njegovu složenost.

Njena sudbina je tako zanimljiva – čitav njen put, čitava njena potraga za nekim duhovnim utočištem, koje nikad nije mogla naći... Shvatio sam da ga nikad neće naći, iako je mislila da hoće. Ona je jedna od najtragičnijih osoba koje poznajem – tragična figura. I sudbina je prema njoj bila svirepa. I nepravedna.

bih rekla da sam sama sebi najveći neprijatelj – jednostavno zato što zaista imam dobrih i strašnih neprijatelja – onoliko koliko ih ti, draga moja, nikad nećeš imati... Moji neprijatelji – u stvari nisu moji, već neprijatelji moga oca. Ali koriste mene kao zamenu. Svaki psihijatar bi ti tako objasnio. Moram da se sukobljavam s vrlo stvarnim neprijateljstvom, s vrlo stvarnom zlobom i sa vrlo stvarnim preprekama.

Rodila sam se da nosim sudbinu svojih roditelja. Rodila sam se pod tim imenom, pod tim krstom, i nikad nisam

uspela da se izvučem iz toga. Samo sam pasivno išla putem svoga hodočašća.

Bio je to težak život, draga moja; teško je slušati o njemu, teško ga je živeti.“

Svetlana je shvatila šta je samoubistvo. Dešava se u trenutku bezumnosti i iz bezumnih razloga. Bio je mračan dan, padala je kiša, duvao je vetar i izokrenuo kišobran, neko nije došao na zakazani ručak, nešto je povuklo okidač očajanja. „Moraš biti veoma besna, pakleno besna, na sve i svakoga, na sve i svašta.“ Njen otac je vikao na njenu majku na svečanoj večeri: „Ej, ti!“ Da Nađi nije pošlo za rukom da se ubije, sutradan bi se probudila i nastavila da živi.