Suzan Majsner

Mi pr­vo­ro­đe­ni sa­mi kr­či­mo put. Mo­ra­mo ta­ko. Ni­ko nam ne ba­ca mr­vi­ce hle­ba či­ji trag tre­ba da sle­di­mo. Sa­mi uti­re­mo sta­zu. A mla­đi se ugle­da­ju na nas. Po­sma­tra­ju nas, od nas se uče, čak i ako mi to ne že­li­mo.

kad jed­nom po­vu­češ ne­ki po­tez, ne mo­žeš ži­ve­ti pra­ve­ći se da ni­si

Do­bro­tu uvek po­kre­će ne­što ple­me­ni­ti­je od pu­ke že­lje da čo­vek bu­de do­bar.