Zoran Milekić

Љубав је ваљда једина ствар на свету коју не треба објашњавати ни тражити јој разлог.

„Кад те неко пита како си, ти реци добро, па ће ти и бити добро.“

И полако поче да схвата да је све на свету мост. И реч, и осмех, и уздах, и поглед. Све на свету жели да буде премошћено, све жели да нађе другу страну, свако тежи другом човеку.

Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.

Јер што се не стави на папир, то нестане у мору времена. И морамо се једном засвагда научити памћењу! Додуше, заборав је лак а памћење тешко. Али је лековито!

Негде смо сви очигледно погрешили, а грешку тешко да ћемо икада наћи и признати.

Волео бих кад би ова књига била својеврсни споменик сећања на све њих, на сву ту нашу децу – и ону која су страдала и ону која су преживела. Али и споменик захвалности и дивљења. Јер што се не стави на папир, то нестане у мору времена. И морамо се једном засвагда научити памћењу! Додуше, заборав је лак а памћење тешко. Али је лековито!

А веле да време лечи. Ништа време не лечи, лош је то лекар. Даје само неке дроге, траве, залечује, прави варку. Нема лека! Ничега нема. Биће само сећања. Остаће јој то лице, његове очи, образи, успомене.