Ana Tod

Osećanja u njegovim blistavozelenim očima, dok me gleda u lice, nagone me na suze; osećam da se teturam na ivici zaborava, a on me vodi nazad ka sebi. Volim ga i znam bez imalo sumnje da i on voli mene. Čak i ako ne budemo zauvek zajedno, ako na kraju više nikad ne progovorimo ni reč, uvek ću znati da je u ovom trenutku on meni bio sve.

da mi je moć rasuđivanja zamagljena i mogu da vidim samo njega.

Najsjajnije zvezde gore najbrže, pa ih moramo voleti dok možemo