Hana Adrović

Moja generacija zgužva i baci ono što ne valja, nema popravke.

Snaga avatara ili pseudonima se možda nekome čini važnom, ali snaga imena i prezimena je mnogo veća.

Verujem da očaj pasivne pozicije ljude tera da se ponašaju impulsivno i negativno.

Da bi uradio nešto dobro, ipak treba više i truda i pameti i hrabrosti, a da uradiš nešto loše, ne treba ti nijedna veština, samo smelost.

Ignorisanje je ono što ih najviše boli. Da se izlože a da reakcija izostane.

interpasivnost“ i ta definicija postoji. Kada govorimo o aktivizmu, to je trenutak u kome misliš da je dovoljno što si potpisao peticiju, kliknuo, dao komentar. Danas je zato manje ljudi na ulicama, „ne izlazi se na ulicu, već na internet“, kako kaže generacija naših roditelja. Za razliku od interneta, izlazak na ulicu je u doslovnom smislu izlazak u javni politički prostor.

Kao dugogodišnja novinarka, apsolutno sam svesna da su moje reči neodvojive od mog imena. Nikad nisam poželela da budem anonimna.

„Žena je poput vrećice čaja – nikad ne znaš koliko je jaka dok se ne nađe u vrućoj vodi.“

Eleonor Ruzvelt

U ovom trenutku tek svaka deseta osoba stane u zaštitu osobe koja trpi, a onaj ko se suočava sa zlostavljanjem zna da su dovoljni podrška i razumevanje makar jedne osobe da bi se krenulo dalje. Za mene su ljudi koji reaguju na nasilje i ustanu da zaštite osobu koja trpi superheroji ovog doba.

da, sigurno su odrasli, prisilno odrasli. Ili su se zaljubili… Ne znam zašto zamišljamo da ljubav može da izleči takvo ponašanje, ali svi to pomalo mislimo.