Dragoslav Mihajlovic

Zagrlio nas sve troje i svi sline. A on - mene i švecu i gleda i ne gleda; ali matoru stegao i ne pušta. Ljubi on nju, ljubi ona njega, bez zazora: briše suze on njoj, briše ih ona njemu. Vode matori ljubav.

I - nekako sam se ostrvio, sve češće udaram jednim mučkim udarcem, nekim skraćenim aperkatom pod sisu u srce. To je teško izvesti, jer je srce obično dobro zaštićeno, ali ako ga levom gađaš

u levu stranu lica - što takođe nimalo nije lako -

onda on podiže levu ruku i ti ga ispod nje možeš pogoditi pod sisu. Danas ja mojim momcima ovde izričito zabranjujem taj udarac; onda sam ga, međutim, ne samo koristio nego i uvežbavao.

To je stvarno strašan udarac. Najmanje što ti se posle njega može desiti jeste da ti se cela ta strana za nekoliko sekundi gotovo oduzme; za to vreme onaj može s tobom da radi šta hoće. Ali od njega možeš biti i nokautiran - i to klasičnim nokautom: rad srca se odjednom poremeti, dolazi do jake aritmije i padaš, polako i nepovratno, ravno odozgo kao da si bez kostiju, kao kad se otkači odelo sa čiviluka - a, bogami, može se i umreti. U trenutku. A ja sam ga, kažem, još i uvežbavao