Dobrosav Bob Živković

двор није дошао ни племић, ни војник, ни трговац или занатлија, него само један једини момак, син свињара, Јанко Свињарев.
– Светли краљу – рекао је кад су га довели у престону дворану – ја ћу да се испентрам до горе, само вас молим да наредите да ми дају добре гвоздене цокуле.
Краљ је наредио да ковач искује цокуле какве Јанко жели, и он их је убрзо добио. Онда је узео две секирице и почео да се пење; је

Био једном један младић који се звао Петр.

– Псттт – прошапутао је џин тако да се чуло само двадесетак метара унаоколо – мали је много пргав и ако чује да га потцењиваш, срушиће ти дворац на главу.