Marko Vidojković

sve u životu deli se na ono što jedva čekaš da se završi i na ono što bi voleo da se nikad ne završi

Ako je nešto pokušala da mi kaže tim pogledom, nije joj uspelo.

ozorska krila podupr

Oko nas su bili pokošeni travnjaci, auto-putevi, traktori, kamioni, kućice, zgrade, nadvožnjaci i, dok si rekao keks, mi smo bili već sasvim blizu tla, da bismo ga sledećeg trenutka i dotakli, posle čega je avion počeo da koči.

Pošto niko nije prilazio kupatilu, odlučio sam da na istoj poziciji sačekam novi nalet sreće. Bolje među govnima, nego među ljudima.

Lepo kažu oni reperi – u raju je lepo, a u paklu ekipa.“

Zaključak je glasio: „Zlo u čoveku je izazvano, a ne iskonsko. Život je, dakle, kurva.“

NOFX! Jao, na njih se sečem još od srednje.

Šta si ti, čovek ili supkontra na preferansu?!

Prokleti Senjak. Lep, a ružan. Bogat, a siromašan. Pitom, a zajeban. Od prolaznika sam video samo dva vrapca kako se brčkaju u bari. Oduvek sam prezirao prizore koje je priroda nametala kao slatke, jer su se, čak i iza ta dva vrapca, krile dve proklete ubice jadnih crva i dva prokleta otimača parčića hleba trapavim golubovima.