На пример: праштање. Зар то „праштање“ није као оно „паметнији попушта“? Откуд паметнијем право да попусти глупљем? И ко има права опростити што је неопростиво? То може само Бог, из својих човеку недокучивих разлога, а не и човек, који своје границе мора познавати.
Ко тебе каменом, ти њега хлебом? Не, не, није могуће да је ово стварна поука. Па, Иван живот проводи хапсећи оне који су намерили да тако зарађују хлеб! Не може то бити Божја воља, неко нас је ту преварио. Чини, човече, доброга душманима својим; зашто? да би ти се, ваљда, слађе подсмевали?
Окрени и други образ? Ма, све да нећу! Не би ли и гаће да скинем?
Неко нам подваљује, нема сумње!