Vesna Stanišić

„Kako to mislite, počinje rat? Ako znate kad počinje rat, zašto ne radite ništa da do njega ne dođe! Nije početak rata isto što i početak zime, pa da polako pripremimo zimnicu i ugalj! Rat nije ni prirodna nepogoda ili zemljotres, koji se ne mogu sprečiti. Rat se hoće ili neće! Šta vi hoćete?!“

Što se mene tiče, neka se zna: ubicama Jugoslavije nikada nisam ništa oprostila i zaboravila. Naprotiv: dokle god budem živela, nastojaću da održim živim i sećanje na upropastitelje moje zemlje. Na brkate generale što teško zakopčavaju uniformu iznad pregojenih stomaka. Na oficire bez vojničke časti i kućnog vaspitanja. Na očeve nacija, sadiste i šoviniste u predsedničkim foteljama, neljude koji javno ratuju, a u potaji, uz viski i cigare, sporazumno komadaju zemlju koju smo mi, „izdajnici“, voleli njima nepoznatom ljubavlju.

„Imate svoja četiri zida. Imate svoj rajber. Otvarajte vrata kome želite, a ne kome morate.“