Vilijam Stajron

U Univerzitetskom boravišnom klubu u sumrak u maju, dok sam gledao najveću bubašvabu koju sam u životu video kako besciljno ide po mojoj zbirci Celokupne poezije i proze Džona Dona, naprasno sam se susreo s licem usamljenosti, i zaključio kako je zaista posredi lice nemilosrdno i ružno.

Na svu sreću, bio sam u godinama kada je čitanje i dalje strast i otud, ako se izuzme srećan brak, najbolje moguće stanje za odbranu od krajnje usamljenosti.

Čudno je, Stingo, znaš, da sam opet naučila da plačem, i mislim kako to možda znači da sam ponovo ljudsko biće.

To „zamišljeno zlo“, da opet citiram Simon Vej, „romantično je i raznoliko, dok je pravo zlo mračno, jednolično, suvoparno, dosadno“.

Naša je sreća toliko preobilna da može da nas uguši.

U raspravi, pogotovo kad je prepirka vatrena i puna snažnih osećanja i bremenita zlovoljom, oduvek sam bio najslabiji borac. Glas mi puca, postaje kreštav; znojim se. Dobijem bljutav polukez na licu. Još gore, misli mi blude a onda uzleću dok mi logika, koje pod mirnijim okolnostima imam u pristojnoj meri, napušta mozak kao nezahvalno dete.

U životu ima retkih trenutaka kada žestina neke zakopane emocije koju neko oseća prema nekom drugom – potisnuta pizma ili neobuzdana ljubav – izbije na površinu svesti s neposrednom jasnoćom; katkad to liči na telesnu kataklizmu, zauvek nezaboravnu.

Misliš li da sirotinjski krajevi Harlema zaista predstavljaju napredak za crnca u odnosu na neko polje kikirikija u okrugu Sauthempton? Misliš li da će crnac ostati zadovoljan u toj nepodnošljivoj bedi? Sine, jednoga dana Sever će istinski zažaliti zbog ovih licemernih pokušaja velikodušnosti, ovih domišljatih i providnih poteza koji se predstavljaju kao tolerancija. Jednog dana – pazi šta ti kažem – jasno će se pokazati da je Sever ogrezao u predrasude isto koliko i Jug, ako ne i više.

Sada videh da joj nisam mogao naneti gori bol ni da je imala vruću zapaljenu brazgotinu s koje sam strgao šavove u stravičnoj grudvi svežeg hirurškog konca i povređenog mesa.

Zbunjivalo me je to u vezi sa Sofijom i njenim viskijem – zbunjivalo i malko opterećivalo. Kao prvo, mogla je da popije kao poljski husar; bilo je zapanjujuće gledati kako to uravnoteženo, ljupko i inače bolno ispravno stvorenje tako šljoka;